Panel diskusija: „Medijacija u Srbiji“

Kroz ovu panel diskusiju upoznali smo se sa stanjem medijacije u Srbiji.

Učesnici su bili Dragana Ćorić – Pokrajinski zaštitnik građana, Ivica Lazović direktor Republičke agencije za mirno rešavanje sporova, Jelica Milosavljević iz udruženja građana „Medijatori Kruševca“, Ivana Kulić, predstavnik udruženja „Medijacija centar Sombor“ i Nikola Tomić, medijator i HR konsultant iz Beograda. Panel diskusiju je vodila moderatorka prof. dr Sanja Škorić, medijatorka i profesorica na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, Novi Sad. 

Prema rečima panelista, pravni okvir za posredovanje i ostale alternativne načine u rešavanju sporova u Republici Srbiji je veoma obiman i naizgled dovoljan. Matični zakon u ovoj oblasti –  Zakon o posredovanju u rešavanju sporova do danas nije dao zadovoljavajuće rezultate primene. Otklanjanju navedenog se, između ostalog, pristupilo davanjem Uputstva za unapređenje medijacije od strane Vrhovnog kasacionog suda; date su jasnije smernice i predložene su mere koje imaju za cilj da se sudovi bolje organizuju i kroz primenu mehanizama za alternativno rešavanje sporova uposle na rešavanju kako priliva novih, tako i velikog broja starih predmeta, a od čega bi dobrobit imali pre svega građani, a posredno i celokupan pravosudni sistem. Uputstvo je, čini se, selektivno primenjeno i danas, 2023.godine, u praksi se ne vide željeni efekti. 

Pomak je učinjen jedino u sferi potrošačkih sporova, uvođenjem medijacije i  formiranjem Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, kao i u delu mirnog rešavanja radnih sporova uvođenjem mirenja i arbitraže. Jedina sfera koja zapravo funkcioniše je edukacija medijatora. 

Medijacija ulazi na mala vrata u Srbiju, zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca, koji ulažu napore da informišu ljude u svojoj sredini i na svojim radnim mestima o postojanju ovog instituta, kao i da ga primenjuju. 

Većina učesnika panela su izjavili da su bili u situaciji da na svom poslu u sklopu svojih radnih zadataka  koriste medijatorske veštine i principe, iako nisu zvanično sprovodili postupak medijacije. 

Dragana Ćorić je naglasila kako svoje zaposlene šalje na obuku iz medijacije, jer time povećavaju lične kompetencije za obavljenje posla. 

Takođe, sama je prošla obuku iz medijacije i kao profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pokrenula Centar za medijaciju na fakultetu, u kojem je i jedan od predavača. 

Centar za mirno rešavanje sporova i medijaciju postoji i na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija. Rukovodilac Centra je prof. dr Sanja Škorić. 

Nikola Tomić je istakao da iako je prestonica, Beograd nije lider u razvoju medijacije. Kao problem u sprovođenju medijacije vidi to što su pravnici učeni da se nadmeću, a ne da dolaze do zajedničkog rešenja.

S obzirom na poziciju HR-a koju obavlja, on je u svojoj firmi često bio u situaciji da miri zavađene strane i veštine medijatora su mu itekako koristile. 

Jelica Milosavljević je navela da je medijacija u Kruševcu započeta još 2004. godine, kada su radili medijaciju sa maloletnicima u Vaspitno-popravnom domu. Medijatori su tada imali 120 sati obuke sa ekspertima iz inostranstva.  

2015. godine, kada je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova stupio na snagu imali su veliki broj predmeta, a 2018. godine rađena je pro bono medijacija u okviru nedelje medijacije – rešavali su sudske predmete stare 18 godina.

Ivana Kulić je poseban naglasak stavila na agitovanje da se država opredeli da porodične sporove rešava u postupku medijacije kad god je to moguće. Zbog osetljivosti porodičnih odnosa i potrebe da se sporne situacije rešavaju hitno,  bilo  bi od presudnog značaja da stranke pre pokretanja postupka pred sudom imaju obavezu da se obrate radi pokušaja rešavanja spora medijacijom. Na taj način bi se u porodičnim sporovima koji su puni tenzija, gde se odlučuje  o vrlo osetljivim pitanjima koja se tiču  razvoda braka, vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i sl. i  gde se često ne može ispoštovati načelo hitnosti, efikasnije postupalo. Sada u praksi  dolazi neretko i do određivanja veštačenja spornih odnosa što dovodi i do povećavanja troškova za stranke. Osim toga za porodicu, njene članove, pogotovo decu, taj postupak je naročito stresan i traumatičan, što bi se uvođenjem obavezne medijacije svelo na najmanju moguću meru. 

Medijacija Centar Sombor je u saradnji sa Osnovnim sudom u Somboru kao preporuku za donosioce odluka formulisao da se predvidi mogućnost oslobađanja građanstva od troškova medijacije, odnosno da troškovi rada medijatora padaju na teret budžeta Republike Srbije, kada se radi o porodičnim sporovima. Obzirom da postoje sredstva koja se uplaćuju u budžet od odlaganja krivičnog gonjenja treba razmisliti o preusmeravanju tih sredstava da bi se omogućilo građanima da budu oslobođeni od troškova nastalih u postupku medijacije, čime bi bili znatno motivisaniji da sporne situacije rešavaju medijacijom. Time bi se istovremeno pokazalo i jasno opredeljenje države da afirmiše opstanak porodice i zalaže se za porodične vrednosti.

Ivica Lazović istakao je značaj saradnje između Agencije i organizacija koje se bave medijacijom. Takođe, prisutne je upoznao sa načinom rada Agencije, njenim nadležnostima i razlozima osnivanja.

Agencija je osnovana 2004. godine, zbog potrebe za rešavanjem brojnih sporova iz oblasti radnog prava, nastalih u procesu tranzicije. 

Agencija je zadužena za rešavanje sporova iz oblasti radnog prava i to individualnih radnh sporova arbitražom, a kolektivnih radnih sporova mirenjem. Sličnosti između mirenja i medijacije su velike i upravo je tu teren saradnje između Agencije i organizacija koje se bave medijacijom.