Obavezna medijacija: da li sud može da vas uputi na medijaciju protiv vaše volje?
25. September 2026.
Ako se spor završi za dva sastanka umesto posle dve godine parnice – ko je tu zapravo izgubio?
Na prvi pogled, advokat i medijacija mogu delovati kao dva različita puta.
Jedan vodi kroz argumentaciju, pravne propise i sudnicu. Drugi kroz pregovore, interese i pokušaj da strane same pronađu rešenje.
A negde između ta dva sveta godinama opstaje neprijatna pretpostavka: Ako se ljudi dogovore bez dugog sudskog postupka, da li advokat ostaje bez posla?
Pitanje zvuči provokativno. Ali vredi ga postaviti.
Jer upravo u odgovoru na njega krije se jedan od razloga zbog kojih se medijacija i dalje ne koristi onoliko koliko bi mogla.
Medijacija nije konkurencija advokaturi. Dobar advokat i dobar medijator ne rade isti posao, ali mogu raditi ka istom cilju.
A taj cilj ne bi trebalo da bude što duži spor.
Trebalo bi da bude najbolji održivi ishod za klijenta.
Advokat nije plaćen da vodi spor što duže
- Problem: uspeh advokata se i dalje često poistovećuje sa pobedom na sudu.
Sudski postupak je nekada neophodan. Postoje sporovi u kojima je presuda jedini realan put, slučajevi u kojima je potrebna hitna pravna zaštita ili u kojima druga strana jednostavno nije spremna da pregovara.
Ali postoje i sporovi u kojima godine parničenja ne donose proporcionalno bolji rezultat.
Klijent za to vreme plaća troškove, ulaže energiju, čeka, živi sa neizvesnošću i često trajno uništava odnos sa drugom stranom.
U poslovnim sporovima taj odnos možda će mu ponovo biti potreban. U porodičnim sporovima često ne može ni da ga prekine. U radnim sporovima dug konflikt može ostaviti posledice i na zaposlenog i na organizaciju.
Zato kvalitet pravne usluge ne bi trebalo meriti brojem ročišta.
Ponekad je najbolji pravni savet upravo:
„Možemo da idemo na sud. Ali hajde prvo da proverimo postoji li za vas bolje rešenje.“
Tu počinje prostor za medijaciju.
Uloga advokata u medijaciji nije sporedna
- Znak dobrog procesa: klijent razume i pravne posledice odluka koje donosi.
Medijator i advokat imaju različite uloge.
Medijator ne zastupa nijednu stranu. Njegov zadatak je da vodi proces nepristrasno, obezbedi ravnopravan položaj učesnika i pomogne stranama da razgovaraju i istraže moguća rešenja. Ministarstvo pravde izričito navodi da posrednik ne može stranama nametati rešenje niti davati pravne savete.
Advokat, s druge strane, štiti interes svog klijenta.
I upravo zato njegovo prisustvo može biti dragoceno.
Klijent može biti spreman na kompromis, ali to ne znači da treba da prihvati nešto čije pravne posledice ne razume. Može želeti da očuva poslovni ili porodični odnos, a da istovremeno mora da zna šta određena formulacija u sporazumu znači za njega sutra.
Tu advokat nije prepreka dogovoru.
On je pravna sigurnosna mreža klijenta.
Medijacija ne traži od advokata da prestane da bude advokat
- Pogrešna pretpostavka: da bi medijacija uspela, advokati moraju da se povuku.
Ne moraju.
Ono što se menja jeste način na koji se njihova stručnost koristi.
U parnici je fokus prirodno na pravnim pozicijama: šta zakon propisuje, koji dokazi postoje, šta druga strana nije učinila i šta sud može da dosudi.
U medijaciji se tom pitanju dodaje još jedno:
Šta je mom klijentu zaista potrebno da bi ovaj problem bio završen?
Ta dva pitanja nisu ista.
Zamislite spor između dve kompanije koje sarađuju godinama. Jedna tvrdi da ugovor nije ispunjen, druga da su se okolnosti promenile. Sud može da odluči ko kome duguje novac.
Ali možda nijednoj kompaniji nije u interesu da izgubi poslovnog partnera.
Medijacija otvara mogućnost za rešenja koja mogu biti šira od onoga što bi bio predmet presude: novi rokovi, promena buduće saradnje, drugačiji model isporuke, kompenzacija ili potpuno nova poslovna struktura.
Advokat koji to prepozna nije „odustao od borbe“.
Prepoznao je interes klijenta koji je veći od samog spora.
Najbolji advokat u medijaciji ne govori najviše
- Problem: sudska strategija se samo preseli za medijacijski sto.
Ovo se u praksi može dogoditi vrlo lako.
Advokat je navikao da zastupa, argumentuje, osporava i štiti poziciju klijenta. Sve su to legitimne i neophodne veštine.
Ali ako medijacija postane mala sudnica bez sudije, izgubila je svoju svrhu.
Ako pravni zastupnik govori umesto klijenta, prekida drugu stranu, insistira isključivo na pravnim pozicijama ili svaki pokušaj istraživanja interesa tumači kao slabost, prostor za pregovore postaje sve uži.
To ne znači da advokat treba da ćuti.
Znači da treba da zna kada pravni argument pomaže pregovorima, a kada ih zatvara.
Najbolji zastupnik u medijaciji nije nužno onaj koji najglasnije brani poziciju. To je onaj koji zna šta njegov klijent ne sme da izgubi, ali i gde postoji prostor da dobije nešto što mu sud možda nikada ne bi mogao dosuditi.
Da li medijacija advokatu oduzima posao?
- Kratak odgovor: menja posao, ali ga ne čini manje važnim.
Ako se advokatska usluga posmatra isključivo kao broj podnesaka i ročišta, onda brzo rešavanje spora zaista može izgledati kao manje posla.
Ali to je veoma usko posmatranje advokature.
Savremeni klijent ne plaća samo vreme provedeno u sudnici. Plaća procenu rizika, strategiju, pregovaranje, pravnu sigurnost i sposobnost stručnjaka da prepozna najbolji put do cilja.
Nekada je to parnica.
Nekada pregovori.
Nekada medijacija.
A nekada kombinacija više instrumenata.
Advokat koji ume da proceni kada treba pregovarati, kada pokušati medijaciju, a kada je potrebno nastaviti sudski postupak klijentu nudi širu uslugu od advokata koji poznaje samo jedan put.
Sporazum nije „rukovanje preko stola“
Jedna od najvećih rezervi prema medijaciji jeste strah da će dogovor ostati samo dobra namera.
Tu advokat ponovo dobija veoma važnu ulogu.
Sadržaj sporazuma o rešavanju spora određuju same strane, a Regum u svom vodiču kroz postupak medijacije navodi i učešće punomoćnika koji prisustvuju posredovanju. Sporazum, kada ispuni zakonske uslove, može imati snagu izvršne isprave.
Drugim rečima, pravna preciznost nije suprotna medijaciji.
Ona joj je potrebna.
Ako želite detaljnije da razumete kada dogovor postignut u medijaciji može imati izvršnu snagu, pročitajte i tekst „Da li su sporazumi o medijaciji pravno obavezujući?“ na Regum.rs.
Advokat može pomoći klijentu da proveri da li sporazum zaista štiti ono što je dogovoreno, da li su obaveze dovoljno precizno definisane i kakve će pravne posledice proizvesti.
Medijator pomaže stranama da dođu do dogovora. Advokat pomaže svom klijentu da razume šta taj dogovor pravno znači.
Te uloge nisu konkurentske. One se dopunjuju.
Problem nastaje kada se „pobeda“ definiše pogrešno
- Znak pogrešne strategije: cilj postaje pobediti drugu stranu, bez obzira na cenu.
U konfliktu je veoma lako izgubiti iz vida početni interes.
Spor počne zbog novca, ugovora ili jedne poslovne odluke, a nekoliko meseci kasnije postane pitanje principa.
„Neću da popustim.“
„Videćemo se na sudu.“
„Nije više ni stvar u novcu.“
Advokat tada ima izbor.
Može da prati eskalaciju ili može da vrati razgovor na ono što je za klijenta racionalno. To ponekad znači postaviti neprijatno pitanje:
Ako dobijete presudu za tri godine, koliko će vas ta pobeda zaista koštati?
Trošak nije samo advokatski honorar i sudska taksa. Postoje vreme, reputacija, izgubljene poslovne prilike, stres, narušeni odnosi i neizvesnost.
Medijacija ne garantuje bolji ishod.
Ali daje mogućnost da se ti troškovi uzmu u obzir pre nego što postanu nepovratni.
Dobar advokat zna i kada medijacija nije dobar izbor
- Važna granica: medijacija nije univerzalno rešenje.
Promovisati medijaciju ne znači tvrditi da je svaki spor pogodan za nju.
Postoje situacije u kojima strane nisu ravnopravne, u kojima nema stvarne spremnosti za pregovore, kada neko koristi proces samo da kupi vreme ili kada je neophodna hitna sudska intervencija.
Profesionalna procena zato mora da prethodi entuzijazmu.
Advokat može imati ključnu ulogu upravo u tome da proceni rizike i objasni klijentu šta dobija, a čega se eventualno odriče izborom određenog puta.
Isto važi i za izbor osobe koja će voditi proces. Loše vođena medijacija može dodatno produbiti nepoverenje, zbog čega smo u tekstu „Kako prepoznati lošeg medijatora pre nego što bude kasno“ izdvojili signale na koje strane treba da obrate pažnju.
Zanimljiv detalj: advokatura u Srbiji već je deo sistema edukacije medijatora
Priča o advokatima i medijaciji kao „prirodnim protivnicima“ još manje ima smisla kada pogledamo postojeći sistem.
Ministarstvo pravde među organizacijama kojima je izdata dozvola za sprovođenje osnovne obuke za posrednike navodi i Advokatsku komoru Srbije i Advokatsku komoru Vojvodine.
To je važan signal. Granica između pravne ekspertize i medijacijskih veština nije zid.
Advokat može razumeti spor iz pravnog ugla, a istovremeno razvijati pregovaračke i medijacijske kompetencije.
Za klijenta to znači nešto još važnije: pravnik koji razume medijaciju ima više opcija na raspolaganju.
Ne mora svaki problem automatski da vodi prema istoj proceduri.
Advokat i medijator nisu protivnici. Loša strategija jeste.
Pitanje sa početka zato možemo postaviti drugačije.
Ako se spor završi za dva sastanka umesto nakon dve ili tri godine parničenja – ko je izgubio?
Ako je klijent dobio pravno sigurno i za njega prihvatljivo rešenje, sačuvao vreme, smanjio troškove i možda očuvao važan odnos, teško je tvrditi da je njegov advokat izgubio.
Naprotiv.
Pokazao je da razume razliku između vođenja postupka i rešavanja problema.
Medijacija neće zameniti advokate. Niti bi trebalo.
Ali može promeniti očekivanje šta kvalitetna pravna usluga podrazumeva.
Advokat budućnosti neće biti samo stručnjak koji zna šta treba uraditi kada spor stigne pred sud. Biće i savetnik koji zna da prepozna kada postoji bolji trenutak da se spor zaustavi pre nego što sud postane jedina preostala opcija.
A medijator nije njegov konkurent.
On je stručnjak sa drugačijom ulogom za istim stolom.
Kada obe profesije razumeju svoje granice, klijent dobija ono zbog čega im se i obratio: više kontrole nad problemom i realnu šansu da ga završi.
Regum: kada pravna sigurnost i dijalog rade zajedno
REGUM okuplja licencirane medijatore i pruža stručnu, pravnu, edukativnu i organizacionu podršku razvoju medijacije u Srbiji. Na platformi možete pronaći informacije o postupku medijacije, stručne sadržaje i medijatore sa dozvolom Ministarstva pravde.
Ako ste advokat, pitanje zato nije da li će medijacija zameniti vaš posao.
Mnogo korisnije pitanje je: Da li medijaciju možete pretvoriti u još jedan profesionalni alat kojim ćete bolje zaštititi interes svog klijenta?
Istražite Regum.rs i pronađite informacije, medijatore i resurse o medijaciji
