Veštačka inteligencija u medijaciji: pomoć, rizik ili budućnost rešavanja sporova?

Veštačka inteligencija može analizirati konflikt. Ali može li razumeti čoveka? 

AI danas piše tekstove, analizira ugovore, odgovara na pravna pitanja i pomaže kompanijama da donose poslovne odluke. Ono što je do pre nekoliko godina zvučalo kao naučna fantastika, danas je deo svakodnevnog rada u mnogim profesijama. 

Zato više nije neobično postaviti pitanje koje se do skoro gotovo nije ni razmatralo: Može li veštačka inteligencija pomoći u rešavanju konflikata? 

Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno. AI može da obradi ogromnu količinu podataka, prepozna obrasce u komunikaciji i za nekoliko sekundi pronađe informacije za koje bi čoveku bili potrebni sati. Upravo zbog toga pojedine države, sudovi i privatne kompanije već eksperimentišu sa primenom veštačke inteligencije u rešavanju sporova. 

Međutim, medijacija nikada nije bila samo razmena informacija. Njena suština nije u tome da se pronađe najbrže rešenje, već da se ponovo uspostavi dijalog između ljudi koji su ga izgubili. 

I upravo tu nastaje najveća dilema. 

Može li tehnologija ubrzati proces, a da pri tome ne naruši poverenje bez kog medijacija nema smisla? 

AI više nije budućnost medijacije. Ona je već deo nje. 

Ako pod pojmom „AI u medijaciji“ zamišljamo robota koji sedi za stolom umesto medijatora, još smo daleko od takvog scenarija.

Ali ako govorimo o alatima koji analiziraju dokumentaciju, organizuju predmete, prepoznaju obrasce u komunikaciji ili pomažu stranama da razumeju moguće ishode spora, onda je veštačka inteligencija već prisutna. 

U USA i Australiji razvijaju se sistemi koji koriste algoritme za analizu velikog broja prethodnih sporova kako bi učesnicima ponudili moguće modele dogovora. U Singapuru, koji se smatra jednim od svetskih lidera u digitalizaciji pravosuđa, AI se sve češće koristi za administrativnu podršku u postupcima rešavanja sporova. 

Važno je razumeti da ovi sistemi ne donose odluke umesto ljudi. Njihova uloga je da proces učine efikasnijim. 

I upravo u tome leži velika razlika. 

Gde veštačka inteligencija zaista može pomoći? 

Mnogo se govori o rizicima AI-ja, ali bilo bi pogrešno zanemariti njegove prednosti. 

Kada se koristi odgovorno, veštačka inteligencija može značajno rasteretiti medijatora od administrativnih i analitičkih zadataka, ostavljajući mu više vremena za ono što nijedna tehnologija ne može da uradi, rad sa ljudima. 

Brža analiza velike količine informacija 

Složen poslovni spor sa stotinama stranica dokumentacije. 

U poslovnim sporovima nije neuobičajeno da postoje desetine ugovora, elektronske prepiske, zapisnici sa sastanaka i druga dokumentacija koju je potrebno pregledati pre početka medijacije. 

Veštačka inteligencija može da izdvoji ključne informacije, grupiše podatke i prepozna obrasce koji bi ljudskom oku mogli da promaknu. 

To ne znači da AI odlučuje ko je u pravu. 

To znači da medijator dobija kvalitetniju osnovu za pripremu procesa. 

Bolja organizacija samog postupka 

Složeni višestranački sporovi. 

Kada u postupku učestvuje više strana, veliki broj dokumenata i različiti rokovi, organizacija procesa postaje ozbiljan izazov.

AI može pomoći u: 

● planiranju sastanaka, 

● upravljanju dokumentacijom, 

● automatskom evidentiranju promena, 

● pripremi izveštaja. 

Na taj način medijator manje vremena provodi u administraciji, a više u razgovoru sa ljudima.

Prepoznavanje obrazaca koji nisu odmah vidljivi 

Veštačka inteligencija izuzetno dobro prepoznaje obrasce. 

Na primer, može ukazati da se određena tema uporno vraća tokom razgovora ili da pojedine formulacije izazivaju eskalaciju komunikacije. 

Takve informacije mogu biti korisne medijatoru. Ali važno je naglasiti jednu stvar.

AI može prepoznati obrazac. Ne može razumeti njegovo značenje. 

To je razlika koja će još dugo ostati ključna. 

Ono što algoritam i dalje ne razume 

Ovde dolazimo do pitanja koje nijedna tehnologija za sada ne može da reši. Konflikti među ljudima retko nastaju zbog jedne rečenice ili jednog događaja. 

Iza njih se često kriju godine narušenih odnosa, neizgovorenih očekivanja, razočaranja, straha ili osećaja nepravde. 

Sve to ne postoji u tabelama. Ne postoji u statistici. Ne postoji u algoritmu. 

Medijator često prepoznaje da problem nije u onome što je izgovoreno, već u onome što je ostalo neizrečeno. 

U praksi se upravo tu dešavaju najveći pomaci. 

Jedna duža pauza. Pogled koji govori više od reči. Promena tona glasa. Oklevanje pre odgovora. 

Sve su to informacije koje iskusan medijator koristi kako bi razumeo šta se zaista događa između strana. 

Veštačka inteligencija može registrovati da je neko napravio pauzu.

Ali ne može razumeti zašto je ta pauza važna. 

Poverenje nije podatak koji može da se izračuna 

Najveća vrednost medijacije nije sporazum. 

Najveća vrednost medijacije jeste poverenje koje se postepeno gradi tokom procesa. 

Upravo je poverenje jedan od najvećih izazova savremene medijacije. O tome zašto mnogi ljudi i dalje imaju rezervu prema ovom procesu i šta je dovelo do takve percepcije, pisali smo u tekstu Zašto ljudi i dalje ne veruju medijaciji i ko je za to odgovoran. 

To poverenje ne nastaje zato što je neko dao dobar pravni savet. Ne nastaje ni zato što je pronađeno kompromisno rešenje. 

Ono nastaje kada ljudi steknu osećaj da ih neko zaista sluša, razume i vodi kroz razgovor bez osuđivanja. 

To je razlog zbog kog dve medijacije, iako formalno vođene po istim pravilima, mogu imati potpuno različite ishode. 

Jedna će završiti dogovorom. Druga će završiti još većim nepoverenjem. Razlika nije u proceduri. Razlika je u ljudskom odnosu. 

I upravo zato pitanje više nije da li će AI ući u medijaciju. 

On je već ušao. Pravo pitanje glasi: 

Kako sačuvati ljudsku stranu procesa u vremenu kada tehnologija postaje sve prisutnija?

Tehnologija može biti neutralna. 

Jedan od najčešćih argumenata u korist veštačke inteligencije jeste da ona nije emotivna. Ne zauzima stranu, ne reaguje impulsivno i ne donosi odluke pod uticajem ličnih stavova. 

Na prvi pogled, to deluje kao velika prednost. 

Međutim, neutralnost algoritma nije isto što i neutralnost medijatora. 

Svaki AI sistem uči na osnovu podataka koji su mu dostupni. Ako su ti podaci nepotpuni, pristrasni ili ne predstavljaju dovoljno različitih životnih situacija, postoji rizik da će i preporuke koje AI daje biti ograničene ili pogrešno usmerene. 

U svetu se već vode ozbiljne rasprave o tome kako sprečiti algoritamsku pristrasnost u oblastima kao što su zapošljavanje, kreditiranje i pravosuđe. Medijacija nije izuzetak.

Zamislite sistem koji, na osnovu prethodnih slučajeva, proceni da određeni tip spora „najčešće završava na određeni način“. Takva procena može biti statistički tačna, ali ljudski potpuno pogrešna za konkretan slučaj. 

Jer nijedan konflikt nije samo skup podataka. Svaki konflikt ima svoju istoriju, dinamiku i ljude koji ga nose. 

Šta se događa kada ljudi više veruju algoritmu nego sopstvenom razgovoru? 

Ovo pitanje danas deluje filozofski. Za nekoliko godina moglo bi postati potpuno praktično. 

Sve više ljudi svakodnevno koristi AI za donošenje odluka, od izbora proizvoda i planiranja putovanja do pravnih i finansijskih informacija. 

Ako se takvo poverenje prenese i na medijaciju, može se dogoditi paradoks. Umesto da strane razgovaraju jedna sa drugom, počeće da čekaju šta će „predložiti sistem“. A to nije svrha medijacije. 

Suština medijacije nije da pronađe matematički najbolji odgovor. Njena vrednost je u tome što pomaže ljudima da do odgovora dođu zajedno. 

Dogovor koji je neko prihvatio zato što ga je preporučio algoritam nije isto što i dogovor koji je nastao kroz razumevanje, dijalog i poverenje. 

Upravo zato AI može biti odličan savetnik, ali ne sme postati zamena za razgovor.

Poverljivost dobija novo značenje u eri veštačke inteligencije

Jedno od osnovnih načela medijacije jeste poverljivost. 

Strane moraju biti sigurne da ono što izgovore tokom procesa neće postati dostupno trećim licima. 

Sa razvojem digitalnih alata otvaraju se nova pitanja. 

1. Gde se čuvaju podaci? 

2. Ko ima pristup razgovorima? 

3. Da li se informacije koriste za dalje treniranje modela? 

4. Koliko su sistemi zaista bezbedni? 

To više nisu tehnička pitanja rezervisana za IT stručnjake.

To su pitanja poverenja. 

Ako učesnici nisu sigurni kako se postupa sa njihovim podacima, biće oprezniji, govoriće manje otvoreno i teže će izneti ono što zaista misle. 

A medijacija bez otvorenog razgovora gubi svoju suštinu. 

Zbog toga će u narednim godinama zaštita podataka i transparentnost u korišćenju AI alata postati jednako važni kao i stručnost samog medijatora. 

Budućnost ne pripada ni ljudima ni mašinama. Pripada njihovoj saradnji. 

Kada se govori o veštačkoj inteligenciji, često se stvara utisak da postoji samo jedan izbor. 

Ili će AI zameniti ljude. 

Ili će ljudi odbaciti AI. 

U praksi se gotovo nikada ne dešava ni jedno ni drugo. 

Najveće promene nastaju onda kada tehnologija preuzme rutinske zadatke, a ljudi ono što zahteva iskustvo, procenu i empatiju. 

U medijaciji to znači da AI može pomoći u: 

● analizi dokumentacije, 

● organizaciji procesa, 

● identifikaciji obrazaca, 

● pripremi informacija. 

Ali razgovor koji vraća poverenje, smiruje tenzije i otvara prostor za dogovor i dalje ostaje posao čoveka. 

To nije slabost tehnologije. 

To je priroda ljudskih odnosa. 

Šta će razlikovati dobrog medijatora za pet ili deset godina?

Možda najvažnija promena neće biti u tome ko koristi AI, već kako ga koristi. 

Medijator budućnosti neće biti osoba koja ignoriše nove tehnologije, ali ni ona koja im slepo veruje.

Međutim, poznavanje novih tehnologija nije jedino merilo kvaliteta. I dalje će biti presudne profesionalne veštine, etika i sposobnost vođenja procesa. O tome koji znaci mogu ukazivati da medijator nije pravi izbor pročitajte u tekstu Kako prepoznati lošeg medijatora pre nego što bude kasno. 

Medijator će biti stručnjak koji razume gde veštačka inteligencija može da unapredi proces, a gde mora da ostane samo pomoćni alat. 

Njegova najveća vrednost neće biti sposobnost da pronađe informacije, to će moći gotovo svako. 

Njegova vrednost biće sposobnost da razume ono što informacije ne mogu da pokažu. 

Da prepozna emociju iza argumenta. 

Da čuje ono što nije izgovoreno. 

Da stvori prostor u kome ljudi ponovo mogu da razgovaraju. 

To nijedan algoritam danas ne može da garantuje. 

Budućnost medijacije nije izbor između čoveka i tehnologije 

Veštačka inteligencija će nesumnjivo promeniti način na koji radimo, komuniciramo i rešavamo sporove. Sve više će pomagati u analizi podataka, organizaciji postupaka i pripremi medijatora za složene slučajeve. To je prirodan pravac razvoja i Srbija neće biti izuzetak. 

Međutim, ono po čemu se medijacija razlikuje od svih drugih načina rešavanja sporova ne može se automatizovati. Poverenje se ne gradi algoritmom, već razgovorom. Nijedan sistem ne može da zameni osećaj da vas neko zaista sluša, razume i vodi kroz proces nepristrasno i sa poštovanjem. 

Upravo zato budućnost medijacije ne pripada ni isključivo ljudima ni isključivo tehnologiji. Pripada njihovoj saradnji. Najuspešniji medijatori biće oni koji će znati da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, a da pritom sačuvaju ono što nijedna tehnologija ne može da zameni, dijalog, razumevanje i poverenje među ljudima. 

U Srbiji već postoje obučeni i sertifikovani medijatori koji prate razvoj struke i novih tehnologija. Sledeći korak nije da biramo između tradicije i inovacija, već da ih povežemo na način koji će medijaciju učiniti još kvalitetnijom, efikasnijom i dostupnijom. 

Želite da pratite kako veštačka inteligencija, nove pravne prakse i savremeni izazovi menjaju svet medijacije? Posetite sekciju Vesti na Regum.rs , gde objavljujemo stručne analize, praktične vodiče i aktuelne teme iz oblasti medijacije i alternativnog rešavanja sporova.