Da li su sporazumi o medijaciji pravno obavezujući?

Praktičan vodič za advokate, menadžere i organizacije

Ako postoji jedno pitanje koje menadžeri, advokati i građani u Srbiji stalno postavljaju kada čuju za medijaciju, to je ovo:

 “A šta ako se dogovorimo: da li taj sporazum stvarno obavezuje?”

I odmah da razbijemo dilemu: da, sporazum postignut u postupku medijacije može imati punu pravnu snagu izvršne isprave. Ali  samo ako se poštuju određeni koraci i procedure.

U suprotnom, vaš dogovor ostaje „dobra volja na papiru“ što može biti dovoljno u nekim slučajevima, ali u ozbiljnim poslovnim, porodičnim ili institucionalnim sporovima, to jednostavno nije garancija.

Hajde da razložimo stvar.

1. Šta je sporazum o medijaciji?

Sporazum o medijaciji je pisani dokument koji nastaje kada strane u sukobu, uz pomoć medijatora, pronađu rešenje prihvatljivo za obe strane.

U njemu se precizno definišu:

• obaveze svake strane,
• rokovi,
• način sprovođenja dogovorenog.

Za razliku od sudske presude, koja je nametnuta spolja, ovaj sporazum je rezultat dobrovoljne odluke učesnika. I tu leži njegova najveća snaga  ali i dilema: „ako smo ga sami potpisali, šta garantuje da će druga strana poštovati?“

2. Pravna snaga u Srbiji

Prema Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova (2014), sporazum postignut u postupku medijacije može dobiti status izvršne isprave.

To znači da ima istu snagu kao sudska presuda ali pod uslovom da strane sporazum overe kod suda ili javnog beležnika.

Ključni član: Član 30. Zakona o posredovanju jasno propisuje da se sporazum može potvrditi pred sudom ili notarom i tada ima snagu izvršne isprave.

Praktično: ako druga strana kasnije odbije da ispuni dogovor, vi ne idete ponovo u parnicu, već odmah pokrećete izvršni postupak  kao da imate presudu.

Za one koji žele da vide praktične primere medijacije u radnim odnosima, gde pravno obavezujući sporazumi pomažu u rešavanju konflikata na poslu, pogledajte naš vodič: Medijacija u radnim odnosima.

3. Kada je dovoljno „samo potpisati“?

Naravno, ne mora svaki sporazum ići pred sud ili notara. Neki konflikti se završavaju dogovorom koji je sam po sebi dovoljan:

• Porodični dogovori o viđanju dece gde postoji poverenje,
• Poslovni nesporazumi između partnera koji žele da nastave saradnju,
• Komšijski sukobi gde se strane poznaju i mogu kontrolisati sprovođenje.

U ovim slučajevima, sam čin potpisivanja i simbolična težina dogovora imaju dovoljnu snagu.

Ali ako je u pitanju:

• veliki finansijski iznos,
• imovina,
• radni odnosi,
• ugovori sa dobavljačima ili partnerima,

onda je preporuka jasna – idite na overu.

Ako vas zanima kako izabrati pravog medijatora i koje greške izbegavati, preporučujemo tekst: Kako izabrati pravog medijatora.

4. Kako to izgleda u drugim državama?

🇪🇺 Evropska unija

Direktiva 2008/52/EZ omogućava da se sporazumi iz medijacije po potrebi proglase izvršnim. Svaka država članica ima svoj mehanizam ali princip je isti: dogovor ima snagu ako ga potpiše sud ili drugi nadležni organ.

🇩🇪 Nemačka

Sporazumi se potvrđuju pred sudom i tada postaju obavezujući. Ako strane žele da budu sigurnije, odmah u toku medijacije podnose zajednički zahtev sudu.

🇮🇹 Italija

U određenim oblastima (npr. nekretnine, porodični sporovi) medijacija je obavezna pre sudskog postupka. Sporazumi potvrđeni od suda su automatski izvršni.

🇺🇸 SAD

Medijacijski sporazumi često imaju snagu ugovora, ali mogu postati izvršni samo ako sud izda „Consent Order“. U poslovnim sporovima to se radi gotovo rutinski.

🇦🇺 Australija

Poseban akcenat na porodične slučajeve: dogovoreni „parenting plans“ mogu biti neformalni, ali ako stranke žele sigurnost – sud ih potvrđuje i tada imaju punu pravnu snagu.

5. Najčešće zablude o obaveznosti medijacije

„To je samo razgovor, ništa se ne potpisuje.“
Netačno. Postoji jasan proces i dokument koji nastaje na kraju postupka.

 „To je manje važno od sudske presude.“
Naprotiv – ako je overen, sporazum ima jednaku snagu kao presuda.

„Medijacija nije pravno priznata u Srbiji.“
Jeste, i to više od decenije. Postoji zakon, registar medijatora, kao i praksa potvrđivanja sporazuma.

„Sudija može odbiti da potvrdi sporazum.“
Može, ali samo ako je sadržaj protivzakonit ili suprotno javnom poretku. U svim ostalim slučajevima – potvrđuje se.

6. Zašto je ovo važno za advokate i menadžere?

U poslovnom svetu vreme je novac. Sudski spor traje godinama, troši resurse i narušava odnose.

Medijacija nudi:

• brže rešenje,
•  manji trošak,
• očuvanje odnosa,
• mogućnost da dogovor postane punovažan i izvršan dokument.

Za advokate, to znači:

• manji rizik da klijent ostane „praznih ruku“,
• brže naplate,
• veća pravna sigurnost.

Za menadžere i kompanije:

• predvidivost,
• bolja reputacija,
• usklađenost sa ESG principima (posebno važno u EU kontekstu).

Kompanije koje žele da u skladu sa ESG principima rešavaju konflikte mogu pročitati više o medijaciji u ESG sporovima ovde: Medijacija u ESG sporovima.

 
7. Gde se uklapa Regum.rs?

Na Regum.rs ne pišemo „lepe priče o miru“. Ovo je mesto gde pravni okvir susreće praksu.

Šta dobijate:

• informacije o zakonima i procedurama,
• edukaciju o tome kako medijaciju koristiti u poslovnim i institucionalnim okvirima,
• pristup registrovanim i stručnim medijatorima,
• podršku da svaki dogovor učinite pravnosnažnim i izvršnim.

Drugim rečima: ovde nema nagađanja – ovde birate rešenje koje stoji i na sudu.

8. Zaključak – da li vredi potpisati?

Da.
Ako je sukob ozbiljan i posledice velike – sporazum postignut u medijaciji i potvrđen pred sudom ili notarom je najbrži, najefikasniji i pravno najbezbedniji put.

U Srbiji medijacija nije „meko rešenje bez težine“. Naprotiv, ona je alat za pravno obavezujući mir.

Za kraj

• Ako ste advokat – informišite klijente da medijacija nije gubljenje vremena, već najbrži put do pravosnažnog rešenja.
• Ako ste menadžer – uključite medijaciju u svoje risk management i ESG politike.
• Ako ste građanin – znajte da vaš dogovor može imati jednaku snagu kao presuda.

A ako ste medijator  podelite ovaj tekst. Edukujte. Jer što više ljudi razume da je sporazum o medijaciji pravna stvarnost, a ne papir bez težine, to će i vaše veštine biti traženije.

Više informacija, edukacija i resursa: www.regum.rs

Mir nije slabost. On je obaveza i pravna, i ljudska.