Posredovanje u porodičnim odnosima – Kako izbećI biranje strana

“Koga više voliš – mamu ili tatu?” – pitanje bez tačnog odgovora kojim se zabavljaju uglavnom ostarele komšinice, strine, šurnjaje ili z(l)aove.

U situacijama kada dođe do porodičnih nesuglasica, naročito između mama i tata, takva pitanja za decu postaju svakodnevica i nisu uopšte zabavna. Zato je od presudne važnosti ne brkati rešavanje konflikata sa biranjem strana. Čak i kada nam objektivno neka strana više prija, to nije važnije od pronalaženja konstruktivnog načina za rešenje koje će biti prihvatljivo za sve “strane”.

Najčešće ćete od svih stručnjaka koji se bave porodičnom problematikom čuti da je najvažnija stvar u porodičnim sporovima rukovoditi se “NAJBOLJIM INTERESOM DETETA”. A šta to tačno znači?! To prvenstveno znači da dete ne mora da bira stranu i da ne mora da razmišlja o tome koga više voli – mamu ili tatu, a kamo li da odgovara na takva pitanja. Najbolji interes deteta je da konflikt među njegovim/njenim roditeljima bude što dalje od njihovih očiju i ušiju i da nikako ne budu učesnici u njemu. Najbolji interes deteta je da nauči kako se problemi rešavaju, a ne da bira da li je neko bolji ili lošiji roditelj. Najbolji interes deteta je da zna da svi članovi njegove/njene bliže i dalje porodice čine njihovu sigurnosnu mrežu i da zbog nesuglasica između mame i tate neće prestati da budu tu. Najbolji interes deteta je da ga niko ne razvlači kao konopac sa jedne strane na drugu. Najbolji interes deteta je da njihovi roditelji, ukoliko su došli do tačke u kojoj ne mogu sami da reše svoje konflikte, potraže pomoć profesionalaca koji će ih ponovo približiti a ne dodatno rastaviti. Čak i ukoliko je razdvajanje neminovnost, ono može biti prerastanje u novi odnos, a ne nužno biranje strana i raskol. Zato je medijacija / posredovanje u porodičnim odnosima od ključne važnosti za postupanje u skladu sa “najboljim interesom deteta”. U postupku medijacije se, za razliku od parničnog postupka u kom se dokazuje ko je u pravu, dolazi do sporazumnog rešavanja spora, uređivanja međusobnih prava i obaveza i načina buduće saradnje roditelja bez utvrđivanja koja je strana u sporu u pravu. Jer, čak i da je jedno od roditelja “malo više u pravu od drugog”, to nema nikakvog uticaja na emocije dece prema njima, jer  ih oni vole baš takve kakvi jesu i baš zato što su im to što jesu.

Ivana Kulić, porodični savetnik, specijalista porodične medijacije